___
03/08/2012

 

→Preuzmite bilten

 

Srbija

 

Izmenjena Pravila o radu prenosnog sistema

Decembra prošle godine, srpski Operator prenosnog sistema izmenio je Pravila o radu prenosnog sistema. Ove izmene nisu dovele do suštinskih promena u pravilima, ali su unele novine

  • tehničke uslove za priključenje na mrežu, uključujući posebne uslove za priključenje proizvodnih postrojenja;
  • pristup sistemu.

Izmene su objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije 02/12

 

Značajno kašnjenje u donošenju podzakonskih akata za obnovljive izvore

Godinu dana nakon donošenja Zakona o energetici, Vlada i dalje nije donela podzakonske akte za obnovljive izvore energije, uključujući novu feed-in tarifu, čime je za više od sedam meseci prekršila rok za donošenje ovih propisa. Aktuelna feed-in tarifa prestaće da važi do kraja 2012. godine

Vlada takođe još uvek nije imenovala javnog snabdevača koji će biti zadužen za otkup struje u sistemu feed-in tarife. Prema zakonu, ona je obavezna da ga odredi do oktobra 2012. godine.

Kao rezultat ovih kašnjenja, nije jasno kako će sistem funkcionisati u praksi.

 

Vesti

Maj

  • U Srbiji je izdata prva građevinska dozvola za vetroelektranu. Elektrana, Plandište I, će se graditi u Plandištu, Vojvodina. Sa instalisanom snagom od 102 MW, Plandište I bi trebalo da smanji CO2 emisije za oko 330.000 tona, počevši od 2013. godine. Plandište I je priv projekat mehanizma čistog razvoja (CDM) koji su odobrile srpske vlasti (DNA).
  • Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) i Lotika d.o.o. potpisali su protokol o saradnji u energetskim projektima na Mećavniku, Mokra Gora. Projekat, koji će realizovati zajednička kompanija EPS-a i Lotike uključuje 4 elektrane istalisane snage od po 1 MW: jednu solarnu, jednu na biomasu, i dve hidro elektrane na reci Crni Rzav. Druge pojedinosti o projektu, uključujući cenu i vremenski raspored, nisu saopšteni.
  • Edison Spa je objavio da će izgradnja projekta Kolubara B započeti sledeće godine. U međuvremenu, Edison i EPS će nastaviti rad na studiji izvodljivosti (prošlogodišnji izveštaji su predviđali da će studija biti gotova do početka 2012). Prema nezvaničnim izveštajima, izgradnja projekta Kolubara B trebalo bi da bude gotova do 2017. godine. U maju, srpska Vlada je izdala pismo podrške investitorima za Kolubara B projekat. Pismo nije zvanično objavljeno, ali verujemo da je vezano za mogući zajam od 400 miliona evra od EBRD-a za projekat.
  • Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku i češka Alta potpisali su izjavu o saradnji na izgradnji termoelektrani Štavalj i revitalizaciju njenog rudnika (TE Štavalj Projekat). Još jedna češka kompanija, VDO, će takođe biti uključena u TE Štavalj Projekat. Projekat uključuje novi termo blok vrednosti 500 miliona evra, sa 350 MW instalisane snage, i modernizaciju rudnika od 150 miliona evra, čineći ukupne procenjene troškove projekta 650 miliona evra. TE Štavalj Projekat će biti završen za 3 do 5 godina. Nakon završetka izgradnje, Alta će preneti vlasništvo na TE Štavalj na EPS, a za uzvrat će dobit procenat od dobiti.

April

  • Nakon tri godine pregovora, Comico Oil – srpska kompanija Comico Overseas-a i grad Smederevo popisali su 99-godišnji, 652 miliona dinara vredan zakup parcele od 113 ha. Comico Oil planira da razvije naftnu rafineriju sa planiranim kapacitetima od 100.000 barela sirove nafte, procenjene vrednosti 250 miliona dolara. Prema ugovoru o zakupu , Comico je obavezan da zaposli najmanje 540 radnika i da ispuni zahteve u pogledu zaštite životne sredine.
  • EPS, Grad Novi Sad, konzorcijum međunarodnih ponuđača (grčka Metka, ruska Optima Energostroj i slovačka Global Group Energy), i Energija Novi Sad a.d. (projektna kompanija koju su osnovali EPS i grad Novi Sad za razvoja CG- CT projekta) potpisali su Protokol o otpočinjanju konačnih pregovora za zaključenje Ugovora o zajedničkim investicijama u projekat. Potpisnici nisu mogli da potvrde kada će ugovor o investiranju biti potpisan. Članovi konzorcijuma će postati članovi projektne kompanije kroz investiranje kapitala. Projekat se procenjuje na 320 miliona evra. Ukoliko pregovori budu brzi, prva faza modernizacije CG-CT Novi Sad mogla bi da bude završena do kraja 2014. godine.

Mart

  • EPS i Hitachi Power Europe potpisali su protokol o saradnji. Kompanije će raditi zajedno na poboljšanju grejača EPSovih termoelektrana i smanjenju njihovih emisija azota i ugljen-dioksida. Kompanije takođe planiraju da udruže snage za buduže projekte termo-elektrana, uključujući TENT B3, Obrnovac.

Crna Gora

 

Doneta Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije

Crnogorski Operator prenosnog sistema izdao je nova Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije u oktobru 2011, koja zamenila Privremeni kodeks mreže iz 2005. godine.

Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije regulišu:

  • priključenje na mrežu,
  • normalno funkcionisanje mreže,
  • korišćenje i pristup mreži,
  • kriterijume za pružanje pomoćnih i sistemskih usluga,
  • planiranje i razvoj mreže,
  • merne sisteme, i
  • razmenu električne energije između različitih energetskih sistema.

Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije takođe postavlja minimalne standarde za funkcionisanje elektrana. Ovi standardi se baziraju na standardima preporučenim od strane Evropske mreže operatera prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E).

Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije i odluka RAE su objavljeni u Službenom glasniku Crne Gore br. 5/12.

 

Donete nove tarifne metodologije

Regulatorna agencija za energetiku Crne Gore (REA) donela je četiri nove metodologije za utvrđivanje:

  • regulatornog prihoda i cena za korišćenje sistema za prenos električne energije,
  • regulatornog prihoda i cena za korišćenje distributivnog sistema električne energije,
  • regulatornog prihoda javnog snabdevača i regulisanih tarifa za snabdevanje električnom energijom, i
  • cena i uslova za pružanje pomoćnih, sistemskih i usluga balansiranja za prenosni sistem električne energije.

Prve tri metodologije su objavljene u Službenom glasniku Crne Gore br. 12/12. Četvrta je objavljena u Službenom glasniku Crne Gore br. 16/12.

Pružaoci regulisanih usluga su izračunali svoje cene po novim metodologijama. Kad ih REA odobri, one će biti obavezne za sve učesnike u sektoru. Nezvanično, biće uskoro odobrene i stupiće na snagu 1. avgusta 2012. godine.

Očekuje se da će nove cene biti više nego one izračunate po privremenim metodologijama iz 2010. godine (izdatim nakon Zakona o energetici iz 2010. godine). Ove privremene metodologije su prestale da važe izdavanjem novih metodologija.

 

Ministarstvo usvojilo Pravilnik o graničnoj vrednosti potrošnje energije za određivanje velikog potrošača, sadržaju plana za poboljšanje energetske efikasnosti i izveštaja o sprovođenju plana

Sa skoro godinu dana zakašnjenja, ovog februara Ministarstvo ekonomije je konačno donelo Pravilnik o graničnoj vrednosti potrošnje energije za određivanje velikog potrošača, sadržaju plana za poboljšanje energetske efikasnosti i izveštaja o sprovođenju plana (Pravilnik).

Zakon o energetskoj efikasnosti (EE Zakon), donet 2010. godine, uveo je kategoriju „velikog potrošača“, i zahteva da ti potrošači pripremaju godišnje planove o energetskoj efikasnosti. Iako je EE Zakon stupio na snagu pre više od godinu dana, zahtevi za velike potrošače nisu se mogli primenjivati do donošenja Pravilnika.

Pravilnik reguliše:

  • godišnje pragove potrošnje energije za utvrđivanje velikih potrošača,
  • godišnji plan zahteva za unapređenje energetske efikasnosti velikih potrošača, i
  • zahteve za godišnje izveštavanje o prethodnim planovima za poboljšanje energetske efikasnosti.

Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku Crne Gore br. 10/12.

 

Usvojen Pravilnik o informacionom sistemu potrošnje energije i načinu dostavljanja podataka o godišnjoj potrošnji energije

Ministarstvo je konačno usvojilo Pravilnik o informacionom sistemu potrošnje energije i načinu dostavljanja podataka o godišnjoj potrošnji energije (IS Pravilnik) ovog januara.

IS Pravilnik postavlja sadržaj i karakteristike informacionog sistema potrošnje energije u Crnoj Gori (koji je uveden EE Zakonom), kao i zahteve u pogledu sadržaja i podnošenja informacija o godišnjoj potrošnji energije.

Informacioni sistemi

Informacioni sistem potrošnje energije se sastoji od Centralno informacionog sistema (koji ustanovljava i održava Ministarstvo) i informacionih sistema koje osnivaju veliki potrošači i potrošači iz javnog sektora (IS Potrošači). IS Potrošači su obavezni da instaliraju i održavaju informacione sistem za svoje objekte. IS Pravilnik predviđa standarde za informacione sisteme IS Potrošača.

Podaci iz Centralnog informacionog sistema su dostupni jedino IS Potrošačima koji im mogu pristupiti preko web stranice Ministarstva.

Podaci o godišnjoj potrošnji

IS Potrošači su obavezni da podnose izveštaje o svojoj godišnjoj potrošnji i faktorima koji utiču na potrošnju Centralnom informacionom sistemu. Rok za podnošenje je svaki 1. mart za prethodnu godinu.

IS Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku crne Gore br. 6/12.

 

Vesti

Mart

  • Ministarstvo ekonomije i Kol Energy potpisali su ugovor o koncesiji na 30 godina za razvoj male hidroelektrane, Rastak, na reci Rastak u opštini Kolašin. Elektrana planirane instalisane snage 624kW, sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 2.5 GWh. Cena je procenjena na 1.16 miliona evra.

  

 

Bosna i Hercegovina

 

I. Republika Srpska (RS)

 

Konačno usvojena Strategija razvoja energetike

U martu, RS je konačno usvojila Strategiju razvoja energetike do 2030. godine (Strategija).

Strategija se nalazi u središtu planova RS za njen energetski sektor. Ona sadrži:

  • pregled trenutnog stanja u energetskom sektoru, dostupnim izvorima energije i potrošnji energije,
  • razvojne prioritete i svim energetskim sektorima i smernice za njihovu realizaciju,
  • smernice za zaštitu životne sredine (uključujući energetsku efikasnost), i
  • smernice za razvoj i liberalizaciju energetskog tržišta.

Strategija predviđa značajne investicije u energetskom sektoru do 2030. Zvanične procene dovode do cene razvoja od oko 11,2 milijardi konvertibilnih maraka (oko 5,75 milijardi evra), od kojih je više od 15% namenjeno za sektor obnovljive energije. S obzirom na nedostatak dovoljnih sredstava za ove poduhvate, RS planira da traži sredstva ne međunarodnom tržištu kapitala.

Odluka Parlamenta o usvajanju Strategije objavljena je u Službenom glasniku RS 28/12.

 

RERS izmenio Pravilnik o podsticanju električne energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji (OIE Pravilnik)

U martu, nepunih 6 meseci, nakon donošenja OIE Pravilnika, Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS) ju je izmenila.

OIE Pravilnik je ponudio obavezan otkup/premije za hidro i vetro elektrane koje su bile u funkciji do 15 godina pre 1. januara 2012. godine, dok ih je istovremeno uskratio za elektrane sa opremom starijom od 10 godina. Kako su ove dve odredbe suprotstavljene, RERS je izmenio OIE Pravilnik tak oda se ograničenje za polovnu opremu do 10 godina starosti primenjuje samo na nova postrojenja – ona koja su započela sa radom nakon 1. januara 2012. godine.

Dodatno, samo će nova postrojenja pretrpeti smanjenja garantovanih cena/premija za instaliranje polovne opreme starosti do 10 godina.

Izmene OIE Pravilnika su objavljene u Službenom glasniku RS br. 53/12.

 

Usvojena Pravila rada Operatera podsticaja

U kapacitetu Operatera podsticaja, javno preduzeće Mješoviti Holding – Elektroprivreda Republike Srpske donela je Pravila rada u januaru.

Pravila rada predviđaju detalje procedure za podsticanje proizvodnje i potrošnje energije iz OIE i kogeneracija (CHP), odnosno one za korišćenje podsticaja. Podsticaji za OIE i CHP proizvođače su predviđeni vladinom Uredbom o proizvodnji i potrošnji energije iz obnovljivih izvora (OIE Uredba), i uključuje:

  • obavezan otkup struje po garantovanim cenama na osnovu ugovora o obaveznom otkupu (PPA) zaključenom sa OIE proizvođačima i CHP-a,
  • premije za struju prodatu na tržištu (ukoliko povlašćeni proizvođač odluči da je ne prodaje Operateru podsticaja) ili struju koju potroši proizvođač,
  • prednost u pristupu mreži, i
  • privilegije u vezi sa priključenjem na mrežu.

Sa usvajanjem Pravila rada i izradom modela PPA (videti dole), RS je zaokružila OIE regulatorni okvir, i podsticaji za zelenu energiju će konačno biti dostupni OIE proizvođačima.

Odluka o odobrenju Pravila rada objavljena je u Službenom glasniku RS br. 1512

 

Pripremljeni modeli PPA

Početkom 2012, Mješoviti Holding – Elektroprivreda Republike Srpske delujući u svojstvu Operatera podsticaja, pripremila je modele ugovora za korišćenje podsticaja predviđenih OIE Uredbom, uključujući:

  • model PPA za OIE proizvođače,
  • model PPA za CHP,
  • model PPA za postojeća postrojenja,
  • predugovor o preliminarnom pravu na podsticaj,
  • model ugovora o isplati premije za električnu energiju proizvedenu iz OIE, i
  • model ugovora o isplati premije za električnu energiju proizvedenu iz CHP.

Modeli ugovora regulišu saradnji i podsticaje koje Operator podsticaja daje proizvođačima zelene energije.

Modeli ugovora su dostupni na: http://www.ers.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=122%3Apodsticaj-proizvodnje-iz-obnovljivih-izvora&catid=17%3Anovosti&Itemid=66&lang=ba

 

II. Federacija Bosne i Hercegovine (Federacija)

 

Uredba o korišćenju obnovljivih izvora energije i kogeneracije proglašena neustavnom

U junu, Ustavni sud Federacije je proglasio Vladinu Uredbu o korišćenju obnovljivih izvora i kogeneracije neustavnom, jer je nije donelo nadležno telo. Samo Parlament može da reguliše ovaj sektor. Ustavni sud je dozvolio da se uredba primenjuje u prelaznom periodu od 6 meseci nakon presude, nakon čega će obnovljivi izvori doći u ekskluzivnu nadležnost Parlamenta.

Presuda je objavljena Službenom glasniku Federacije br. 60/12.

 

Zakon o obnovljivim izvorima se očekuje do kraja 2012

I pre nego što je Ustavni sud proglasio gore navedenu uredbu neustavnom, Federacija je planirala da donese sveobuhvatan zakon o obnovljivim izvorima energije. Rad na zakonu započet je početkom 2011, analizom aktuelnog stanja u OIE regulatornom okviru u Federaciji i izradi nacrta zakona od strane nacionalnih i međunarodnih eksperata. Savet ministara je usvojio zvaničan nacrt zakona (Nact) krajem 2011. Očekuje se da Nacrt bude usvojen od strane oba doma Parlamenta do kraja 2012.

Pod pretpostavkom da se Nacrt ne izmeni značajnije pre usvajanja, novi zakon o obnovljivim izvorima će regulisati:

  • upotrebu OIE i CHP,
  • proizvodnju struje od OIE i u CHP,
  • uslove za korišćenje podsticaja za zelenu električnu, termalnu i energiju u transportu,
  • udeo zelene energije u ukupnoj proizvodnji i potrošnji Federacije,
  • ovlašćenja i odgovornosti Operatera podsticaja,
  • ispitivanje OIE potencijala, i
  • garancije porekla za zelenu energiju.

Novi zakon će predvideti podsticaje za termalnu energiju i biogoriva prvi put u Federaciji, kao i za struju. Zakon takođe dozvoljava investitorima da steknu pravo na podsticaje pre nego što njihovi projekti budu završeni, koji se doduše mogu koristiti tek nakon što elektrane počnu sa radom.

 

Vesti

Juli

  • Javno preduzeće Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBH) objavila je da će tokom jula objaviti internacionalni poziv za izbor partnera za izgradnju bloka 7 termoelektrane Tuzla.

Jun

  • Kineska razvojna banka, RS, i Energy Financing Team potpisali su 14-godišnji, 350 miliona evra vredan ugovor o kreditu za izgradnju termoelektrane Stanari, blizu Doboja. Instalisana snaga Stanara iznosiće 300MW i radiće na lignit iz rudnika kojim upravlja EFT. Ukupna cena projekta iznosi oko 550 miliona evra, a kraj radova očekuje se 2016. godine.

Maj

  • Premijer Federacije i EPBH su objavili da će izgradnja Bloka 8 termoelektrane Kakanj započeti uskoro. Federacija je prethodno pustila u pogon Blok 6 Kakanj, instalisane snage 110 MW. Trebalo je 11 meseci, 3.500 radnika iz 61 kompanije i 94,4 miliona konvertibilnih maraka (oko 47 miliona evra) za revitalizaciju ovog bloka.

April

  • Izgradnja Srednje Drine, hidro sistema vrednosti oko 830 miliona evra, očekuje se da počne 2013. godine. Projekat Srednja Drina uključuje izgradnju tri hidroelektrane - Dubravica, Tegare i Rogačić, sa planiranim ukupnim instalisanim kapacitetom od 321,45 MW, i godišnjom proizvodnjom od oko 1.200 GWh.

Mart

  • Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS, i Đurđevik, rudnik mrkog uglja i lignita, potpisali su ugovor o koncesiji o uslovima proizvodnje lignita iz rudnika u budućnosti. Strane su takođe potpisale protokol o reprogramiranju duga iz prethodnog eksploatacionog perioda.
  • Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS je objavilo da će izgradnja četiri hidroelektrane na Gornjoj Drini - Buk Bijela, Foča, Sutjeska, i Paunci – početi u proleće 2013. Ukupni troškovi procenjeni su na 435 miliona evra.

Makedonija

 

Tri nova propisa u energetskom sektoru

U maju, Regulatorna komisija za energetiku (ERC) donela je Tržišna pravila za električnu energiju.

Glavni predmet ovog propisa je kategorizacija nekih 170.000 makedonskih kompanija kao „kvalifikovanih kupaca“. Od 1. januara 2013. godine, kvalifikovani kupci će morati da kupuju struju na otvorenom tržištu. Domaćinstva će to isto morati da rade počevši od 1. janaura 2015. Ovaj propis je ključni korak u liberalizaciji tržišta električne energije u Makedoniji, jedne od obaveza po Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Druga dva propisa se usvojena kao deo obaveza iz Zakona o energetici iz 2011. U maju, ERC je takođe usvojila Pravila za snabdevanje prirodnim gasom. U julu, sa odobrenjem ERC-a, EVN Makedonija donela je Mrežna pravila za distribuciju električne energije.

Tržišna pravila za električnu energiju su objavljena u Službenom glasniku Makedonije br. 57/12.

Pravila za snabdevanje prirodnim gasom su objavljena u Službenom glasniku Makedonije br. 56/12.

Mrežna pravila za distribuciju električne energije su objavljena u Službenom glasniku Makedonije br. 86/2012.

 

Pripremljen nacrt Zakona o Geološkom institutu

Makedonska Vlada predložila je nacrt Zakona o Geološkom institutu (Nacrt). Nacrt predviđa da će Makedonija imati specijalizovan geološki institut do 1. januara 2013. godine. Makedonski Parlament mora najpre da Nacrt usvoji kao zakon pre nego što se osnuje institut.

Očekuje se da će Geološki institut unaprediti žalosno čuvane geološke podatke u Makedoniji. Prema Nacrtu, Geološki institut će provoditi studije prilikom izrade geoloških, geo-hemijskih i hidro-geoloških mapa. Ove mape će biti ključne za identifikovanje makedonskih mineralnih depozita, pomažući zemlji da eksploatiše svoje prirodne resurse i koristi od investitora na tržištu prirodnih resursa.

 

Vesti

Juli

  • Makedonska vlada potpisala je memorandum o saradnji sa ruskom kompanijom Stroytransgaz za izgradnju nacionalnog gasovoda u Makedoniji. Ova mreža će poboljšati makedonsku ekonomsku konkurentnost na Balkanu. Takođe, omogućiće stabilnu snabdevenost gasom makedonskih domaćinstava i kompanija, pružajući ekološki prijateljsku energiju koja je istovremeno bezbednija i jeftinija od one trenutno dostupne na tržištu. Početak radova očekuje se krajem 2012. i početkom 2013. godine.

Jun

  • Nakon posete premijera Nikole Grujevskog Rusiji, gde se sreo sa ruskim predsednikom Putinom, saopšteno je da će Makedonija biti uključena u Južni tok, gasovod koji će transportovati prirodni gas iz Rusije kroz Crno more do Bugarske, i dalje u Grčku, Italiju i Austriju. Rusija i ruski gigant Gazprom dali su Makedoniji nacrt ugovora za projekat. Ičešće Makedonije u projektu bi trebalo da stabilizuje njen energetski sektor. Izgradnja je predviđena za kraj 2012. godine, a kraj radova očekuje se krajem 2015. godine.


Hrvatska

 

Izmene Feed-in Tarife

Hrvatska Vlada revidirala je sistem feed-in tarife u maju, nakon nekoliko nedelja konsultacija sa učesnicima u sektoru. Ovo je prva revizija od uvođenja sistema 2007. godine. Feed-in tarifa je dovela do registrovanja 339 investitora u 523 OIE projekata ukupnog instalisanog kapaciteta 6025 MW.

Originalni sistem feed-in tarife objavljen je u Službenom glasniku Hrvatske br. 33/07.

Novi propisi su izmenili tarifne stavove i optimizirali primenu tarife. Sva postrojenja na jednoj parceli smatraće se za jednu elektranu, sprečavajući investitore da se okoriste o tarife namenjene za male elektrane deobom velikih projekata. Solarne elektrane na krovovima nekoliko zgrada koje se nalaze na istoj parceli ne podležu ovim restrikcijama. Dodatno, operator mreže će sada kupovati struju za vreme probnog rada po ceni od 60% od prosečne cene energije, a neće je više preuzimati besplatno. Dalje, novi ugovori o obaveznom će biti zaključivani na 14 godina, a trenutni 12-godišnji biće zaključeni na dve godine. Konačno, Vlada je ovlastila Ministarstvo ekonomije da godišnje povećava ili smanjuje tarife faktorisanjem u tehnološkim naprecima i promenama u cenu OIE imputa. Zbog ove nesigurnosti, investitori će najverovatnije ubrzati rad na projektima, kako bi izbegli da budu izloženi nepoznatim tarifima u godinama koje dolaze.

Za solarne elektrane, nacionalna granica za dobijanje tarife je podignuta sa 1 MW na 5 MW za postrojenja na zemljištu, i do 10 MW za postrojenja ugrađena u zgrade. Postojeće tarife za sve elektrane, međutim, iznose 0.146 EUR/kWh. Kao rezultat toga, neke elektrane će doživeti smanjenje tarife za čak do 2/3. Ovo je donekle ublaženo povećanjem tarifa za kogeneracije, za koje je pojedine vrste predviđena tarifa i do 0.275 EUR/kWh. Investitori sa potpisanim ugovorima o obaveznom otkupu moraju da završe sa izgradnjom u narednih 12 meseci ili će ugovori biti raskinuti.

Suprotno inicijalnom nacrtu izmena, vetro-elektrane će doživeti značajno smanjenje tarifa: elektrane instalisane snage do 1 MW imaće tarife 0.096 EUR/kWh, što je smanjenje od prethodnih 0.0983 EUR/kWh, dok će vetro-elektrane snage iznad 1MW dobiti tarife od 0.0946 EUR/kWh što je smanjenje od 0.0999 EUR/kWh.

Elektrane na biogas i biomasu će dobiti kaskadne tarife u zavisnosti od instalisane snage - 0.16 EUR/kWh za projekte ispod 2MW, što predstavlja malo povećanje tarife, dok će veće elektrane imati smanjenja. Svi će biti podvrgnuti zahtevu od 50% efikasnosti da bi imali pravo na tarifu, što će uticati na mnoge projekte. Tarife za tečna biogoriva, gas, prečišćavanje otpadnih voda, i alternativnu energiju – npr. morske talase su bazirana na prosečnoj ceni energije u Hrvatskoj. Ove tarife su suviše niske da bi anulirale visoke proizvodne troškove, i verovatno će dovesti do potpunog zastoja u ovim projektima.

Svaka elektrana koja dokaže kako bi mogla koristiti lokalnoj zajednici može dobiti do 15 % više tarife.

Investitori sa ugovorima o obaveznom otkupu koji su nerešeni će moći da biraju između starih i novih tarifa. Ugovori koji su već odobreni će funkcionisati po starim tarifama, koje će se povećavati u skladu sa godišnjim rastom potrošačkih cena. Operator tržišta objavljuje listu neaktivnih elektrana koje imaju ugovore.

 

Regulatorna podrška za solarne panele

Hrvatski Parlament je doneo izmene Zakona o tržištu električne energije kako bi otklonio birokratske prepreke za pojedince koji žele da instaliraju i rukovode solarnim panelima na krovovima zgrada. Od izmena se očekuje da smanje procedure na manje od 60 dana. Nakon što Ministarstvo donese nove propise, investitori će samo morati da dobiju priključenje na mrežu kako bi imali pravo na ugovor o obaveznom otkupu sa operaterom tržišta.

 

Trgovina emisijama

Skorašnji Akt o slobodnoj alokaciji emisija je prvi veliki korak u trgovini emisijama gasova staklene bašte od kada je Hrvatska donela Zakon o zaštiti vazduha krajem 2011. Zakon o zaštiti vazduha je implementirao protokole Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i Kjoto protokol. Ovaj novi propis, koji je stupio na snagu 24. aprila 2012. godine, implementirao je odluke Evropske komisije 2011/278/EU, 2010/2/EU i 2011/745/EU. Postrojenja su trebala da se prijave za slobodnu alokaciju do 1. maja 2012. godine. S početkom od 2013. godine, projekti će dobijati trgovinu za 80% svojih emisija, koji će se postepno smanjivati do 30% do 2020. godine.

 

Vesti

Jun

  • Španski operator Acciona Energia započeo je sa izgradnjom 30 MW vetro-parka Jelinak blizu Trogira. Elektrana će se sastojati od 20 turbina, svaka od po 1,5 MW snage. Jelinak je najnapredniji projekat Acciona Energia-e u Hrvatskoj do sada. Kompanija poseduje šest projekata u Hrvatsko ukupne instalisane snage 202 MW.

Maj

  • Nacionalna kompanija Hrvatska elektroprivreda (HEP) udružila je snage sa lokalnim proizvođačem robotike i električnih automobila DOK-ING kako bi razvila punjače za električne automobile. Poduhvat predstavlja investiciju u energetski sektor, ali isto tako i u turizam, jer će staviti Hrvatsku na mapu evropskih elektro-auto-puteva.
  • Hrvatska vlada odlučila je da započne sa razvijanjem Island Krk LNG terminala. Korišćenjem prirodnih resursa (uključujući HEP i Plinacro), biće razvijen na istoj lokaciji kao LNG Adria zajednički poduhvat sa E.ON, Total, i OMV, koji se odlaže neko vreme. Vlada takođe traži privatnog partnera kako bi pomogao da se reši hipoteka od 60 miliona evra koju drži Hypo. Mađarski MVM pokazuje određeno interesovanje.

 

Za sve dodatne informacije iz oblasti energetike u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori molimo vas kontaktirajte nas na sledeće adrese:

Milloš Vučković, partner
milos.vuckovic@karanovic-nikolic.com

Tanja Unguran, partner
tanja.unguran@karanovic-nikolic.com